Suku Gorani Gorani ɡɔ rani atau Goranci ɡɔrǎːntsi Kiril Горани or Горанци adalah kelompok etnis Muslim Slavia yang tingg

Gorani [ɡɔ̌rani] atau Goranci [ɡɔrǎːntsi]; (Kiril: Горани or Горанци) adalah kelompok etnis Muslim Slavia yang tinggal di wilayah Gora yang berada di tengah perbatasan antara Kosovo, Albania, dan Makedonia. Jumlah mereka diperkirakan mencapai 60.000 jiwa, dan mereka menuturkan sebuah dialek Slavia Selatan yang disebut Goranski.

Goranci
Горанци
Jumlah populasi

60.000 (perkiraan)
Daerah dengan populasi signifikan
Kosovo	&&&&&&&&&&&&&010.26500010,265 (sensus 2011)
Serbia	&&&&&&&&&&&&&&07.7670007,767 (sensus 2011)
Makedonia	10.000+
Albania	2.000+
Kroasia	&&&&&&&&&&&&0428.&&&&&0428 (sensus 2011)
Hungary	&&&&&&&&&&&&0418.&&&&&0418 (sensus 2001)
Montenegro	&&&&&&&&&&&&0197.&&&&&0197 (sensus 2011)
Bosnia dan Herzegovina	&&&&&&&&&&&&&024.&&&&&024 (sensus 2013)
Bahasa
Goranski, Makedonia, Bosnia, Serbia, Albania

Etnonim Goranci (yang berarti "orang dataran tinggi") berasal dari toponim dalam bahasa Slavia, gora, yang berarti "bukit, gunung".

Permukiman sunting

Di Albania, terdapat 10 desa yang dihuni orang Gorani: Zapod, Pakisht, Orçikël, Kosharisht, Cernalevë, Orgjost, Orshekë, Borje, Novosej, dan Shishtavec.

Di Kosovo, terdapat 21 desa yang dihuni orang Gorani: Baćka, Brod, Vranište, Globočica, Gornja Rapča, Gornji Krstac, Dikance, Donja Rapča, Donje Ljubinje, Gornje Ljubinje, Donji Krstac, Dragaš, Zli Potok, Kruševo, Kukuljane, Lještane, Ljubošte, Mlike, Orčuša, Radeša, dan Restelica.

Di Republik Makedonia, terdapat 2 desa yang dihuni orang Gorani: Jelovjane dan Urvič.

Referensi sunting

"Progam političke stranke GIG". Do Nato intervencije na Srbiju, 24.03.1999.godine, u Gori je živelo oko 18.000 Goranaca. U Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama nalazi se oko 40.000 Goranaca, a značajan broj Goranaca živi i radi u zemljama Evropske unije i u drugim zemljama. Po našim procenama ukupan broj Goranaca, u Gori i u rasejanju iznosi oko 60.000.
(PDF). hlm. 12. Diarsipkan dari versi asli (PDF) tanggal 27 April 2014. Diakses tanggal 30 June 2014.
. Serbian Statistical Office (dalam bahasa Serbian). Serbian Statistical Office. Diarsipkan dari versi asli tanggal 2017-11-22. Diakses tanggal 30 June 2014.
"1. Population by ethnicity - detailed classification, 2011 census". Statistics of Croatia. Diakses tanggal 29 May 2014.
"2.39 Factors of the nationality of the population based on affiliation with cultural values, knowledge of languages". Statistics of Hungary. Diakses tanggal 26 December 2017.
"Table CG5. Population by ethnicity and religion". Montenegrin Office of Statistics. Montenegrin Office of Statistics. Diakses tanggal 30 June 2014.
"1. Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti - detaljna klasifikacija". Diakses tanggal 28 December 2017.
Steinke, Klaus; Ylli, Xhelal (2010). Die slavischen Minderheiten in Albanien (SMA). 3. Gora. Munich: Verlag Otto Sagner. hlm. 11. ISBN 978-3-86688-112-9. "In den 17 Dörfern des Kosovo wird Našinski/Goranče gesprochen, und sie gehören zu einer Gemeinde mit dem Verwaltungszentrum in Dragaš. Die 19 Dörfer in Albanien sind hingegen auf drei Gemeinden des Bezirks Kukës aufgeteilt, und zwar auf Shishtavec, Zapod und Topojan. Slavophone findet man freilich nur in den ersten beiden Gemeinden. Zur Gemeinde Shishtavec gehören sieben Dörfer und in den folgenden vier wird Našinski/Goranče gesprochen: Shishtavec (Šištaec/Šišteec), Borja (Borje), Cërnaleva (Cărnolevo/Cărneleve) und Oreshka (Orešek). Zur Gemeinde Zapod gehören ebenfalls sieben Dörfer, und in den folgenden fünf wird Našinski/Goranče gesprochen: Orgjost (Orgosta), Kosharisht (Košarišta), Pakisht (Pakiša/Pakišča) Zapod (Zapod) und Orçikla (Orčikl’e/Očikl’e)’. In der Gemeinde Topojan gibt es inzwischen keine slavophone Bevölkerung mehr. Die Einwohner selbst bezeichnen sich gewöhnlich als Goranen ‘Einwohner von Gora oder Našinci Unsrige, und ihre Sprache wird von ihnen als Našinski und von den Albanern als Gorançe bezeichnet."
^ Vlašković, Zoran (2013-02-07). (dalam bahasa Serbia). Press Online. Diarsipkan dari versi asli tanggal 2018-06-16. Diakses tanggal 5 May 2015.
Гласник Српског географског друштва (1947). Volumes 27-30. Srpsko geografsko društvo. hlm. 107. "Данашњи становници Урвича и Јеловјана на супротној, полошкој страни Шар-Планине, пореклом су Горани. Много су више утицале на исељавање Горана политичке промене, настале после 1912 године. Тада се скоро четвртина становништва иселила у Турску, за коју су се преко вере и дуге управе били интимно везали. Још једна миграција јаче је захватила Горане, али не у нашој земљи, него оне који су остали у границама Арбаније."
Vidoeski, Božidar (1998). Dijalektite na makedonskiot jazik. Vol. 1. Makedonska akademija na naukite i umetnostite. hlm. 309, 315. ISBN 9789989649509. Во западна Македонија исламизирано македонско население живее во неколку географски региони на македонско-албанската пограничје:... во Полог (Јеловјане, Урвич)." "Автентичниот горански говор добро го чуваат и жителите во муслиманските оази Урвич и Јеловјане во Тетовско иако тие подолго време живеат во друго дијалектно окружување.

Artikel bertopik kelompok etnik ini adalah sebuah rintisan. Anda dapat membantu Wikipedia dengan mengembangkannya.

[1] "Progam političke stranke GIG". Do Nato intervencije na Srbiju, 24.03.1999.godine, u Gori je živelo oko 18.000 Goranaca. U Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama nalazi se oko 40.000 Goranaca, a značajan broj Goranaca živi i radi u zemljama Evropske unije i u drugim zemljama. Po našim procenama ukupan broj Goranaca, u Gori i u rasejanju iznosi oko 60.000.

[Kosovo-2011-census-2] (PDF). hlm. 12. Diarsipkan dari versi asli (PDF) tanggal 27 April 2014. Diakses tanggal 30 June 2014.

[3] . Serbian Statistical Office (dalam bahasa Serbian). Serbian Statistical Office. Diarsipkan dari versi asli tanggal 2017-11-22. Diakses tanggal 30 June 2014.

[4] "1. Population by ethnicity - detailed classification, 2011 census". Statistics of Croatia. Diakses tanggal 29 May 2014.

[5] "2.39 Factors of the nationality of the population based on affiliation with cultural values, knowledge of languages". Statistics of Hungary. Diakses tanggal 26 December 2017.

[6] "Table CG5. Population by ethnicity and religion". Montenegrin Office of Statistics. Montenegrin Office of Statistics. Diakses tanggal 30 June 2014.

[7] "1. Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti - detaljna klasifikacija". Diakses tanggal 28 December 2017.

[Steinke11-8] Steinke, Klaus; Ylli, Xhelal (2010). Die slavischen Minderheiten in Albanien (SMA). 3. Gora. Munich: Verlag Otto Sagner. hlm. 11. ISBN 978-3-86688-112-9. "In den 17 Dörfern des Kosovo wird Našinski/Goranče gesprochen, und sie gehören zu einer Gemeinde mit dem Verwaltungszentrum in Dragaš. Die 19 Dörfer in Albanien sind hingegen auf drei Gemeinden des Bezirks Kukës aufgeteilt, und zwar auf Shishtavec, Zapod und Topojan. Slavophone findet man freilich nur in den ersten beiden Gemeinden. Zur Gemeinde Shishtavec gehören sieben Dörfer und in den folgenden vier wird Našinski/Goranče gesprochen: Shishtavec (Šištaec/Šišteec), Borja (Borje), Cërnaleva (Cărnolevo/Cărneleve) und Oreshka (Orešek). Zur Gemeinde Zapod gehören ebenfalls sieben Dörfer, und in den folgenden fünf wird Našinski/Goranče gesprochen: Orgjost (Orgosta), Kosharisht (Košarišta), Pakisht (Pakiša/Pakišča) Zapod (Zapod) und Orçikla (Orčikl’e/Očikl’e)’. In der Gemeinde Topojan gibt es inzwischen keine slavophone Bevölkerung mehr. Die Einwohner selbst bezeichnen sich gewöhnlich als Goranen ‘Einwohner von Gora oder Našinci Unsrige, und ihre Sprache wird von ihnen als Našinski und von den Albanern als Gorançe bezeichnet."

[Vlaskovic-9] Vlašković, Zoran (2013-02-07). (dalam bahasa Serbia). Press Online. Diarsipkan dari versi asli tanggal 2018-06-16. Diakses tanggal 5 May 2015.

[Srpskogeografsko107-10] Гласник Српског географског друштва (1947). Volumes 27-30. Srpsko geografsko društvo. hlm. 107. "Данашњи становници Урвича и Јеловјана на супротној, полошкој страни Шар-Планине, пореклом су Горани. Много су више утицале на исељавање Горана политичке промене, настале после 1912 године. Тада се скоро четвртина становништва иселила у Турску, за коју су се преко вере и дуге управе били интимно везали. Још једна миграција јаче је захватила Горане, али не у нашој земљи, него оне који су остали у границама Арбаније."

[Vidoeski309315-11] Vidoeski, Božidar (1998). Dijalektite na makedonskiot jazik. Vol. 1. Makedonska akademija na naukite i umetnostite. hlm. 309, 315. ISBN 9789989649509. Во западна Македонија исламизирано македонско население живее во неколку географски региони на македонско-албанската пограничје:... во Полог (Јеловјане, Урвич)." "Автентичниот горански говор добро го чуваат и жителите во муслиманските оази Урвич и Јеловјане во Тетовско иако тие подолго време живеат во друго дијалектно окружување.